POSJETITE KURAN.BA
 
 

ko je sledeci druze zlatko

B.B. | Novi Horizonti br/str. 30

Bosanska realnost


U noci izmedu 17. na 18. januara 2002. godine sarajevske ulice bile su teatar apsurda. Nekoliko stotina mladih muslimana i muslimanki branili su deklariranu Evropu prava i sloboda od stvarne (danas, uglavnom, socijaldemokratske) Evrope. Oni se nisu pozivali na Kur’an vec na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, na presudu Vrhovnog suda BiH, na odluku Doma za ljudska prava, na izvještaje Helsinškog komiteta, Amnesty Internationala… Policajci i njihovi naredbodavci, zaduženi za provedbu Evropske konvencije kojima su usta i dokumenti puni ljudskih prava, pozivali su se na “verbalnu notu” svjetskog policajca… Sila argumenta protiv argumenta sile. Pobijedio je argument sile – ni prvi ni posljednji put. Po rijecima Srdana Dizdarevica: Verbalna nota SAD nadjacala je pravni sistem ove zemlje!

Noc prije dogadaja Federalna TV (koja uskoro priprema emitovanje stranog šou programa zbog koga cemo joj svi trebati prestati placati pretplatu) emitovala je potresnu dokumentarnu seriju o velikom inkvizirotu Torquemadi i inkviziciji. Dok sam u petak ujutro slušao šta se dešavalo prethodne noci, šokirala me slicnost metoda inkvizicije sa metodama savremenih boraca protiv “terorizma”. I inkvizicija je tvrdila kako se bori protiv zla. I Torquemada je govorio: Ko nije s nama protiv nas je. Bilo šta je moglo biti “dokazom”, pa i nevezani komadic papira sa nekakvim brojem. Niko od optuženih nije uspio dokazati nevinost. Inkvizitori su sadistickom pedantnošcu sve pomno bilježili, pa i stravicna mucenja kojima, kao nepristrasni suci, nisu htjeli prisustvovati. Ko bi priznao grijeh bila bi mu to olakšavajuca okolnost: prvo bi bio zadavljen pa onda spaljen… Evropa za 500 godina nije toliko napredovala koliko bi nas evropski pretplaceni prodavaci magle htjeli uvjeriti. A ako i jeste, onda tak napredak važi samo za kršcane. Evropa, takoder, zasigurno nije promijenila mentalitet. Na upit: Šta bi bilo da jedna vojska u Evropi hapsi ljude na nacin kako to cini SFOR u Bosni, SFOR-ov glasnogovornik je, ne trepnuvši, izjavio: Budimo realni, ovo nije Evropa vec Bosna! Ponekad kažem, i dobro je da nije.


Da se razumijemo, glavni krivac i direktni naredbodavac je Zlatko Lagumdžija. On je pozvao Maslešu i izdao mu naredenje. Koji šejtan mu je to naredio potpuno je nebitno. Uostalom, i Torquemada je imao svoje naredbodavce. On je vrhovna vlast u ovoj zemlji i zato je najodgovorniji. Budemo li naivni i glupi, prihvatit cemo njegova objašnjenja o pritiscima. Za moralne ljude izlaz uvijek postoji. Što rece Muhammed Filipovic, da je makar folirao tri dana da ih nece izruciti, a ne da onako sirovo laže da nijedan zakon nije prekršen (iako najviša sudska vlast u državi kaže da jest, i to mnogo njih). Po odgovornosti odmah iza druga Zlatka je njegov ministar za kršenje ljudskih prava, Zubak, te federalni ministar unutarnjih poslova i njegov agilni zamjenik Limov, koji je za kratkog upravljanja ovim ministarstvom oduzeo cetvrtinu državljanstava koje je bivša vlast uspjela dodijeliti za nekoliko godina. Osnova za oduzimanje državljanstava - sumnja. Pravo na žalbu - ne postoji. Indikativno je da uvijek i za sve podobni prof. Slavo Kukic, clan UO Helsinškog komiteta BiH, nije podržao stavove Srdana Dizdarevica u vezi s ovim slucajem. Ništa nacionalno!?

Oni koji su se našli te noci ispred zatvora i Radio Naba dokazali su da savjest ovog naroda nije mrtva. A umalo se tako cinilo u trenucima kada na kršenja ljudskih prava svojih pripadnika nije reagovala i ništa poduzela Islamska zajednica u cijem ustavu stoji da joj je to svrha postojanja. Posebno treba da raduje cinjenica što je ova nevolja ujedinila mnoge islamske grupe i pojedince.
Prilika je i da razmislimo o necemu o cemu dosad nismo: o slobodi kao najvecoj islamskoj vrijednosti. Islamsko budenje u Bosni rodeno je u slobodi i pocelo se razvijati u slobodi. Cini se da je to doba iza nas. Ne bi valjalo da iz posljednjih dogadaja izvucemo pogrešne zakljucke o slobodi i demokratiji. Jedini ispravan zakljucak je da su postupci Alijanse za demokratske promjene (koje li ironije!) - izdaja demokratije i slobode. Jedini pravi potez bio bi - poceti se bezrezervno boriti za ljudska prava i slobode.


Dabome, iluzije ne treba imati. Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura je u slucaju Refah partije rekao da su muslimani koji žele poštivati šerijat antidemokrate i da ih se “demokratski” može zabranjivati i zatvarati. Vijece Evrope, dakle institucija cija se konvencija kršila u ovom slucaju, vjerovatno ce primiti Bosnu u punopravno clanstvo. Pitanje je da li bi to ucinili da 17./18. januar nije prekršila Konvenciju.
No, kao što islamski pravnici cesto znaju kazati, loša primjena ili zloupotreba necega nije dokaz njegove neispravnosti. Zloupotreba slobode, ljudskih prava, nedemokratsko ponašanje deklariranih demokrata nije nikakav dokaz protiv demokratije, slobode, ljudskih prava... Kao što ponašanje Saddama Husejna koji govori o islamu i džihadu nije dokaz protiv islama.

Znam da mnogi od nas nisu znali cijeniti slobodu koju smo uživali. Nadam se da sad hocemo. Žalosno je što smo je morali izgubiti da bismo je cijenili i što tu lekciju nismo naucili od sirijskih, irackih, egipatskih i drugih islamista koji su tek u Jusufovoj, a.s, školi shvatili znacaj tih vrijednosti.
Maske su pale. Mogu Tokic i Avdic obaviti i hadždž, ali mladici i djevojke koje je njihova “profesionalna” policija tukla, uz “napomenu” da nece gledati ko je muško a ko žensko, više im ne vjeruju. Sve je jasno, pitanje je samo: KO JE SLJEDECI, DRUŽE ZLATKO? Nadam se ti i tvoja stranka na jesenjskim izborima, ako budete smjeli da ih organizirate.